Polazi se u 12h sa splavišta Šljivansko u podnožju Drenove gore, koje se nalazi na 3 km uzvodno od čuvenog mosta na Đurdevića Tari.

Sam početak vožnje prolazi mirno, manji talasi i virovi unose uzbuđenje u ovaj deo kanjona reke Tare. Nijedan fotoaparat ne ostaje ravnodušan, pred prirodnim lepotama ove boginje. Nakon dvadesetak minuta stižemo do rečice Ljutice, najkraće reke u Evropi. Pogled doseže do vrela reke Ljutice. Reka izvire iz stene, i u mlečnom mlazu se na svom stometarskom putu uliva u reku Taru. Silina rečice preseca tok Tare.

Sledi obilazak stare vodenice.

Ubrzo nailazimo na most, koji je pravo remek delo graditeteljstva.
Petoskoki prelaz preko reke Tare je nezamenjiv fotomodel. 

Baš na ovom mestu i počinje čudesna avantura Tarinim bukovima.

Daljim tokom reke Tare nailazimo na divovski kamen zvan Obručina koji je
predvojio reku. Slede Trešnjački bukovi gde Tara obavlja « vodeno krštenje». Stotinak metara niže nalazi se novi manastir Arhangela Mihaila.

 Plovidbu nastavljamo mirno skoro 2 km, do buka Bijele ploče, pa opet tihom vožnjom sve do tesnaca pod zelenom terasom. Zelena terasa je značajna jer se na njoj nalaze ruševine starog manastira Arhangela Mihaila, koji je izgrađen u XIV veku. Manastir predstavlja spomenik pravoslavlja iz vremena osmanskog carstva.
U tesnacu je moćan buk Aranđel.

Naš susret sa istorijom se ovde ne završava. Putujemo dalje niz reku Taru a dublje u istoriju. Nailazimo na prostor naselja Levertara sa ostacima rimskog mosta.

Plovidba se nastavlja mirno narednih 500 m, gde živost unosi buk Neviđen pa buk Zeleni virovi gde je obavezan odmor uz kupanje i uživanje u rajskim vrtovima prirode.
Nakon Adžikinog buka uplovljavamo u Žugica luku gde se i okrepljujemo u bifeu lokalnog kampa. Pola sata vožnje nam je potrebno do Mušovih vrela. Iznad vrela se u nedogled prostiru prašume. Kilometar i po nizvodno su Bijela vrela. Par stotina metara slalomske plovidbe: buk Crne ploče, buk Obodina sa jednom od najvećih krivina na reci Tari čija nas matica direktno navodi na stenoviti zid.

Nekoliko minuta kasnije ponavlja se ista scena na Donjem buku Obodina.

Sledi duga, tiha plovidba u suženom rečnom koritu i kod Lazinog kamena suženje je ekstremno i svega je 4-6 metara. Ovde nas okružuju 30 metara visoke litice sa obe obale. Na ovom mestu je reka Tara najdublja i njena dubina prelazi čak 16 metara. Tri kilometra ponovo odišu tišinom i nailazimo na ušce reke Drage u reku Taru.

Nailazimo na peščanu plažu, Radovanova luka.

U zavisnosti od toka reke Tare dolazimo u Radovan luku oko 16h, na ručak.
Obilazak okoline. Večera i splavarenje uz muziku na šanku do kasno u noć.


II DAN

Ustajanje oko 8 časova, doručak i polazak u 10 h.

Nakon par omanjih bukova nailazimo na selo Tepca. Stari viseći žičani most je zapamćen u svetskoj kinematografiji. Na ovom mestu dubina kanjona prelazi 1200 m. Priroda nije bila štedljiva, te su ova mesta obrasla bujnim zelenilom, počev od borova pa sve do livada.

Vrlo brzo stižemo do Tepačkih bukova koji su izuzetno atratktivni.

Bajlovica sige su nezaboravne i čudesne tvorevine prirode. Stene su obrasle mahovinom i ukrašene su vodenim trakama. Na vrhu se nalazi pećina u kojoj je podzemno jezero.          
                                               
Na ušcu reke Sušice su moćni bukovi Gornji i Donji Nozdruć, buk Prodrta usov. Ubrzo dolazimo do slapova Jovičića siga i niz bukove posle 40 km stižemo u kamp Brštanovica.

Odmor, bife, slobodne aktivnosti.

       



NAPOMENE:

• Ukoliko se na rafting ide u letnje doba, u čamcu, se najčešće boravi u lakoj odeći ili kupaćim kostimima.
• Obavezno treba računati na promenu vremena, zahlađenje ili kišu. Kabanice Vam pružaju zaštitu od kiše ili «tuširanja» na većim bukovima, ali tebalo bi poneti sa sobom i suvu odeću za različite vremenske neprilike.
• Suva odeća bi Vas čekala u kampu.....
• Oni koji žele da love ribu tokom raftinga trebalo bi da uplate propisnu taksu NP Durmitora.